Aktivno učenje

Da bi se nešto naučilo treba ga ponoviti više puta. Ranije se u psihologiji mislilo da je ponavljanje jedini uslov uspešnog učenja, tj. da je dovoljno gradivo ponoviti određen broj puta i ono će biti uspešno naučeno. Međutim, mnogobrojna ispitivanja procesa učenja pokazala su da je ponavljanje neophodan, ali ne i jedini ili dovoljan uslov uspešnog učenja.
Učenje nije uvek isto i prema tome ne daje uvek iste rezultate. Učenik, a naročito student, može da uči PASIVNO i AKTIVNO. Rezultati koji se postižu pomoću ove dve vrste učenja veoma se razlikuju. Učenik može da čita gradivo sa razumevanjem smisla, pa čak i da se preslišava, ali da to učenje bude uglavnom PASIVNO, nepovezano sa ostalim učenikovim znanjem. Ovakvo učenje daće znatno slabije rezultate od učenja pomoću AKTIVNOG čitanja u kome učenik aktivno razmišlja o onome što čita, povezuje ga sa onim što je ranije čitao, sa poznatim mu teorijama, kao i sa poznatim stvarima u svakodnevnom životu. Ovako učenje biće daleko uspešnije. Ovi zahtevi naročito važe za starije učenike i za studente koji zaista treba da studiraju, a ne samo pasivno da uče predmete koje imaju na fakultetu.
Pre svega, ne preporučuje se da se udžbenik samo čita i eventualno da se učenik uz to preslišava. Studiranju jednog predmeta treba prići na drugi način. Opšti raspored aktivnosti u toku studiranja jednog predmeta jeste:

1. Prethodni pregled gradiva;
2. Postavljanje pitanja;
3. Čitanje gradiva;
4. Preslišavanje;
5. Završni pregled gradiva.