Koncentracija

 

Jako je bitno odrediti prostor u kome ćete da učite. Na taj način, ponavljanjem te iste radnje, na tom istom mestu, vi ćete po principu habituacije automatski biti mnogo skoncetrisaniji i spremniji da učite.

Taj prostor treba da bude dobro osvetljen i osmišljen tako da ti ne rasipa pažnju. Otkloni ogledalo, šarene i šljašteće predmete, telefon, sve što će tvoju pažnju, koja treba da bude fokusirana na učenje, omesti.

Kompjuter takodje, i ako ti može pomoći da dodješ do velikog broja informacija, može te i dekoncentrisati jer njime imaš pristup različitim sadržajima, edukativnog i needukativnog tipa.

 

 

 

 

Da li slušate muziku dok učite? Istraživanja su pokazala da muzika može veoma povoljno uticati na koncentraciju i memoriju. Ali ne bilo koja muzika već isključivo klasična muzika poznatog kompozitora Mozarta.

Mozart

Vidi više na: http://studentskivodic.com/saveti-i-iskustva/edukuj-me/koncentracija-pri-ucenju/#sthash.qz6EGF9q.dpuf

Učenje rasporedjeno na vreme i koncentrisano učenje

Postavlja se pitanje da li je efikasnije učiti neko gradivo raspodeljeno na vreme ili je bolje učiti ga vremenski koncetrisano? Ovaj problem prvi je eksperimentalno ispitivao još EBINGHAUS, 1885 god. i već on je došao do zaključka da je korisnije učenje raspodeljeno na vreme od koncetrisanog učenja. Kasnije, dosta brojna istraživanja potvrdila su Ebinhausov zaključak.
Rezultati eksperimentalnih radova su: bolji uspeh u učenju postiže se kad se učenje raspodeli na vreme nego kad se uči usredsređeno. Pitanje je, međutim, koliko dugački periodi raspodeljenog učenja su najpogodniji za uspešno učenje, kao i koliko dugi intervali neučenja treba da budu između njih. Ovo zavisi prvenstveno od prirode gradiva koje se uči, a takođe zavisi i od ličnih osobina onoga ko uči (uzrasta, iskustva, itd.).
Kratki periodi učenja naročito su pogodni kad se uči gradivo koje nema smisaonu i logičku povezanost (kao na primer, učenje besmislenih slogova, aritmetičkih radnji, itd.). Kad se uči gradivo sa smisaonom sadržinom, koje čini logičku celinu, za uspeh u učenju mnogo su pogodniji duži vremenski periodi, iako i kod učenja ovakvog materijala prednost ima raspodeljeno nad koncentrisanim učenjem. Kod učenja gradiva koje ima smisaonu celinu pogodno je učenje raspodeljeno na periode od 1h, 2h, ili čak nešto duže. Duži periodi učenja naročito su pogodni u početku učenja kad treba uložiti veći napor da se shvati smisao gradiva. Prekidanje učenja pre nego što je smisao u potpunosti shvaćen bilo bi više štetno nego korisno za učenje. U učenju motornih radnji metoda učenja raspodeljenog na veoma kratke vremenske periode pokazala se kao metoda koja dovodi do najvećeg uspeha. Za učenike na mlađim uzrastima pogodniji su kraći periodi učenja, dok su za učenike na starijim uzrastima pogodniji nešto duži periodi na koje je učenje podeljeno.
Važno je i pitanje koliko dugi trebada budu vremenski razmaci izemđu dva perioda učenja. Najpogodnija dužina pauza neučenja zavisi od većeg broja faktora od kojih su najvažniji:

• Priroda i težina materijala koji se uči;
• Sposobnosti i uzrast učenika;
• Stepen do koga je materijaln naučen, itd.

Opšte pravilo je da pauze između učenja ne treba da budu suviše kratke, ali ni toliko dugačke da učenik zaboravi ono što je učio, pa da mora da ga uči ponovo. U početku učenja pauze treba da budu kraće, a što je učenik bolje savladao materijal pauze će biti duže. Ovo je pogodno zato što se gradivo koje još nije dobro savladano brže zaboravlja, a kasnije kada se bolje utvrdi ono se bolje i duže pamti.
Postoji veći broj objašnjenja zašto je raspodeljeno učenje uspešnije od usredsređenog. Neki autori kao glavni uzrok tome navode UMOR, koji je, razume se, znatno veći kod usredsređenog nego kod raspodeljenog učenja. U nekim eksperimentima se pokazalo, međutim, da i kad se uči lako gradivo, koje se i pomoću usredsređenog učenja može naučiti za kratko vreme, tako da ne dolazi do jačeg umora, ono će se još bolje naučiti ako se vreme učenja podeli na nekoliko kraćih vremenskih perioda. Znači da, iako je umor sigurno jedan od faktora koji daju prednost raspodeljenom nad usredsređenim učenjem, njegova uloga nije tako velika kao što bi se to na prvi pogled mislilo.
Još krajem prošlog veka američi psiholog DŽEMS dao je teoriju da se stečene navike ili naučeno gradivo učrvšćuje za vreme pauza tj. perioda u kojima nema vežbanja. To je teorija po kojoj se tragovi u mozgu stečeni učenjem utvrđuju za vreme perioda nevežbanja. Ipak, tu je teško nešto tvrditi jer se za sada ništa nije moglo pouzdano utvrditi o tragovima u mozgu.
Pauze nevežbanja kod raspodeljenog učenja deluju pozitivno, ali ne u smislu da se za vreme tih pauza vrši učvršćivanje tragova u mozgu. Može se reći da je učvršćivanje starih veza, čak i kada one nisu u potpunosti obrazovane, znatno lakše i brže od stvaranja novih veza. U usredsređenom učenju sve veze su nove i one se tek obrazuju, dok je u raspodeljenom učenju veliki deo veza već ranije obrazovan i one se u toku daljeg učenja samo jače učvršćuju.
Pauze nevežbanja pozitivno deluju još u jednom smislu: za vreme njih učenik se često seća onoga što je učio, dovodi ga u vezu sa nečim novim što uči ili sa nečim iz konkretnog života, nekad se čak nenamerno i preslišava. Jasno je da sve to ima pozitivno dejstvo na učenje i uspeh u učenju.
U raspodeljenom učenju učenik više puta IZNOVA PRILAZI GRADIVU. Zato on lakše uviđa nove strane tog gradiva, kao i nove veze i to kako unutar gradiva, tako i nove veze između gradiva koje uči i gradiva iz drugih oblasti. Zato često u učenikovim očima gradivo dobija NOVO ZNAČENJE I NOV SMISAO. Ovo doprinosi i tome da se gradivo učeno raspodeljenim učenjem bolje i duže pamti nego ono koje je učeno usredsređeno.
Mada je raspodeljeno učenje efikasnije od usredsređenog, i ovo drugo ima neke prednosti. Često je potrebno brzo savladati neko gradivo. Tada je učenik primoran da uči usredsređeno, jer nema dovoljno vremena za raspodeljeno učenje. U usredsređenom učenju učenik ulaže veći napor, njegova napregnutost je veća nego što je to slučaj u raspodeljenom učenju. Ta naregnutost i napor uložen u učenje jesu faktori koji pozitivno utiču na uspeh u učenju. Zatim, usredsređeno učenje je obično vezano za relativno kratak rok. Rok predstavlja jedan od značajnih motiva učenja i on pozitino utiče na povećanje zagrejanosti za rad i omogućava brži tempo rada.
Svi ovi faktori mogu da utiču da se određeno gradivo ili aktivnost brže savlada, nauči. Međutim, kad se radi o dužini pamćenja naučenog, tu je nesumnjiva prednost učenja raspodeljenog na vreme, nad koncentrisanim učenjem.