Psihologija učenja

– Najveci broj osobina se stice kao rezultat razlicitog iskustva u odredjenoj sredini.
– Sticanje iskustva je podstaknuto potrebama jedinke i ukljucuje njenu aktivnost.
– Ucenje je relativno trajno menjanje individue, uslovjeno njenom aktivnoscu i uticajem sredine.

* Vrste ucenja *

1) Senzitizacija i habituacija
2) Klasicno uslovljavanje
3) Instrumentalno ucenje
4) Ucenje uvidjanjem
5) Ucenje po modelu

* Senzitizacija i habituacija *

– Senzitizacija – povecana osetljivost organizma usled ponavljanja intezivnih i znacajnih drazi.
– Habituacija – sastoji se u tome da se na drazi koje se ponavljaju, a nisu od znacaja, sve slabije reaguje i na kraju se sasvim prestaje sa reagovanjem

* Klasicno uslovljavanje *

– Ivan Pavlov je otkrio klasicno uslovljavanje ispitujuci lucenje pljuvacke kod pasa u posebnim uslovima.
– Neutralne drazi ( razni objekti i pojave u okolini ) dobijaju novo znacenje kad su asocirane sa nekom vrstom ponasanja koje nije pod nasom voljnom kontrolom.
– Uslov da se izazove taj steceni refleks je da su dve drazi vremenski bliske.
– Uslovna reakciaj pocinje da se gasi ( postaje sve slabija ) ukoliko se ne potkrepljuje.
– Uslovljavanjem se moze steci navika da se jede ili odbacuje odredjena hrana.
– Klasicno uslovljavanje je nenamerno ucenje.

* Instrumentalno ucenje *

– Ovo ucenje se drugacije zove, ucenje putem pokusaja i pogresaka. Ovo je cilju usmereno ucenje.
– Ovo ucenje je prvi eksperimentalno izucavao E. Torndajk.
– Torndajkovi ispitanici su bile macke koje su ispravan odgovor na problem, ucile putem slucajnih pokusaja i pogresaka. nagrada se nalazila ispred kaveza. U ovoj situaciji macka je vrsila niz nasumicnih pokreta dok nije slucajno pritisla polugu i stigla do nagrade.
– Formulisao je zakon efekta koji glasi:
Odgovori koji dovode do pozeljnih posledica ( zadovoljstvo ili izbegavanje neprijatnosti ) ucvrscuju se, a odgovori koji dovode do nepozeljnih posledica slabe ili se eliminisu. Nagrada kojom se zadovoljava potreba sluzi u ucenju kao potkrepljenje.

* Ucenje uvidjanjem *

– Ucenje uvidjanjem srecemo u situacijama kada je potrebno resiti problem tj. kada je potrebno otkriti novo resenje.
– Aha – dozivljaj, posle razmisljanja o problemu, desava se da covek iznenada shvati, uvidi odnos imedju pojava na nov nacin.
– Keler je prvi ukazao na objektivne znake uvidjanja.
– Osim AHA dozivljaja, Keler je primetio i ostale znake:
1) Naglo resavanje problema
2) U ponovljenoj situaciji nema pogresnih postupaka
3) Zivotinja koristi slicna sretstva u slicnim situacijama

* Ucenje po modelu *

– Ucenje po modelu je oblik socijalnog ucenja.
– Proucavanjem ovog ucenja bavio se Albert Bandura.
– Karakteristicno za ovo ucenje je da postoji model ( roditelj, nastavnik )
– Oblici ucenja po modelu :
1) Oponasanje ( imitacija )
2) Poistovecivanje ( indetifikacija
3) Ucenje uloga

* Imitacija ( oponasanje ) *

– Pod imitacijom se podrazumeva usvajanje pojedinih oblika ponasanja neke osobe.
– Kod imitacije ne mora da postoji pozitivna emocionalana veza.

* Indetifikacija ( poistovecivanje ) *

– Pod indetifikacijom se podrazumeva poistovecivanje sa drugom osobom u celini tj. prihvatanje mnogih njenih osobina i stila ponasanja.
– Kod indetifikacije je prisutan emocionalni sa modelom.
– Ponasanje usvojeno indetifikacijom je trajnog karaktera.

* Ucenje uloga *

– Ucenje uloga je slozeno ucenje po modelu.
– Uloga je ocekivano ponasanje vezano uz odredjeni polozaj u grupi ili druztvenoj zajednici.
– Za svaku ulogu je predvidjeno odredjeno ponasanje, koje moze biti regulisano pravnim, moralnim ili kulturoloskim normama.
– Prilikom ucenja ponasanja koji je sastavni deo uloge, pojedinac se uglavnom ugleda na model, ali ga cesto i drugi upucuju na to kako treba da se ponasa i gde gresi.

-Komplementarne uloge:
1) Roditelj – dete
2) Profesor – ucenik
3) Ugostitelj – gost

* Verbalno i motorno ucenje *

– Verbalno ucenje je ucenje gradiva koje je izrazeno verbalnim simbolima ( recima, brojevima )
-Motorno ucenje podrazumeva ucenje razlicitih pokreta ( radnji ), i sistema pokreta ( vestine )

Blumova taksonomija

Gledajući statistiku na ovom sajtu, šta ljudi najčešće traže na googlu, najviše se pojavljuje reč Blumova taksonomija. Ja sam nešto o tome pisao u nekim tekstovima ali sad ću pokušati da prenesem svoje viđenje tog pojma i kako ga možemo iskoristiti.

1956. godine Bendžamin Blum, američki školski psiholog, je sa svojim kolegama razvio klasifikaciju nivoa učenja. On je primetio da 95% pitanja na testovima zahteva od učenika da misle samo na najnižem nivou… ponavljanje informacija.  Postoje tri domena obrazovanja, odnosno načina usvajanja određenog sadržaja.

  • Kognitivni domen – usvajanje znanja,
  • Afektivni domen – stavovi, vrednosti i interesovanja,
  • Psihomotorni domen – veštine

Svaki od ovih domena ima svoje nivou usvajanja informacija. Mi ćemo se zadržati na kognitivnom domenu, na nivou znanja, jer s e sa time najčešće srećemo u školi. Blum je identifikovao šest različitih nivoa učenja unutar kognitivnog domena, od najjednostavnijeg (ponavljanja činjenica) preko složenijih mantalnih nivoa do najvišeg (evaluacije).

Pročitajte više na: http://www.skolskidnevnik.net/2009/03/blumova-taksonomija/