Psihologija učenja

– Najveci broj osobina se stice kao rezultat razlicitog iskustva u odredjenoj sredini.
– Sticanje iskustva je podstaknuto potrebama jedinke i ukljucuje njenu aktivnost.
– Ucenje je relativno trajno menjanje individue, uslovjeno njenom aktivnoscu i uticajem sredine.

* Vrste ucenja *

1) Senzitizacija i habituacija
2) Klasicno uslovljavanje
3) Instrumentalno ucenje
4) Ucenje uvidjanjem
5) Ucenje po modelu

* Senzitizacija i habituacija *

– Senzitizacija – povecana osetljivost organizma usled ponavljanja intezivnih i znacajnih drazi.
– Habituacija – sastoji se u tome da se na drazi koje se ponavljaju, a nisu od znacaja, sve slabije reaguje i na kraju se sasvim prestaje sa reagovanjem

* Klasicno uslovljavanje *

– Ivan Pavlov je otkrio klasicno uslovljavanje ispitujuci lucenje pljuvacke kod pasa u posebnim uslovima.
– Neutralne drazi ( razni objekti i pojave u okolini ) dobijaju novo znacenje kad su asocirane sa nekom vrstom ponasanja koje nije pod nasom voljnom kontrolom.
– Uslov da se izazove taj steceni refleks je da su dve drazi vremenski bliske.
– Uslovna reakciaj pocinje da se gasi ( postaje sve slabija ) ukoliko se ne potkrepljuje.
– Uslovljavanjem se moze steci navika da se jede ili odbacuje odredjena hrana.
– Klasicno uslovljavanje je nenamerno ucenje.

* Instrumentalno ucenje *

– Ovo ucenje se drugacije zove, ucenje putem pokusaja i pogresaka. Ovo je cilju usmereno ucenje.
– Ovo ucenje je prvi eksperimentalno izucavao E. Torndajk.
– Torndajkovi ispitanici su bile macke koje su ispravan odgovor na problem, ucile putem slucajnih pokusaja i pogresaka. nagrada se nalazila ispred kaveza. U ovoj situaciji macka je vrsila niz nasumicnih pokreta dok nije slucajno pritisla polugu i stigla do nagrade.
– Formulisao je zakon efekta koji glasi:
Odgovori koji dovode do pozeljnih posledica ( zadovoljstvo ili izbegavanje neprijatnosti ) ucvrscuju se, a odgovori koji dovode do nepozeljnih posledica slabe ili se eliminisu. Nagrada kojom se zadovoljava potreba sluzi u ucenju kao potkrepljenje.

* Ucenje uvidjanjem *

– Ucenje uvidjanjem srecemo u situacijama kada je potrebno resiti problem tj. kada je potrebno otkriti novo resenje.
– Aha – dozivljaj, posle razmisljanja o problemu, desava se da covek iznenada shvati, uvidi odnos imedju pojava na nov nacin.
– Keler je prvi ukazao na objektivne znake uvidjanja.
– Osim AHA dozivljaja, Keler je primetio i ostale znake:
1) Naglo resavanje problema
2) U ponovljenoj situaciji nema pogresnih postupaka
3) Zivotinja koristi slicna sretstva u slicnim situacijama

* Ucenje po modelu *

– Ucenje po modelu je oblik socijalnog ucenja.
– Proucavanjem ovog ucenja bavio se Albert Bandura.
– Karakteristicno za ovo ucenje je da postoji model ( roditelj, nastavnik )
– Oblici ucenja po modelu :
1) Oponasanje ( imitacija )
2) Poistovecivanje ( indetifikacija
3) Ucenje uloga

* Imitacija ( oponasanje ) *

– Pod imitacijom se podrazumeva usvajanje pojedinih oblika ponasanja neke osobe.
– Kod imitacije ne mora da postoji pozitivna emocionalana veza.

* Indetifikacija ( poistovecivanje ) *

– Pod indetifikacijom se podrazumeva poistovecivanje sa drugom osobom u celini tj. prihvatanje mnogih njenih osobina i stila ponasanja.
– Kod indetifikacije je prisutan emocionalni sa modelom.
– Ponasanje usvojeno indetifikacijom je trajnog karaktera.

* Ucenje uloga *

– Ucenje uloga je slozeno ucenje po modelu.
– Uloga je ocekivano ponasanje vezano uz odredjeni polozaj u grupi ili druztvenoj zajednici.
– Za svaku ulogu je predvidjeno odredjeno ponasanje, koje moze biti regulisano pravnim, moralnim ili kulturoloskim normama.
– Prilikom ucenja ponasanja koji je sastavni deo uloge, pojedinac se uglavnom ugleda na model, ali ga cesto i drugi upucuju na to kako treba da se ponasa i gde gresi.

-Komplementarne uloge:
1) Roditelj – dete
2) Profesor – ucenik
3) Ugostitelj – gost

* Verbalno i motorno ucenje *

– Verbalno ucenje je ucenje gradiva koje je izrazeno verbalnim simbolima ( recima, brojevima )
-Motorno ucenje podrazumeva ucenje razlicitih pokreta ( radnji ), i sistema pokreta ( vestine )

Koncentracija

 

Jako je bitno odrediti prostor u kome ćete da učite. Na taj način, ponavljanjem te iste radnje, na tom istom mestu, vi ćete po principu habituacije automatski biti mnogo skoncetrisaniji i spremniji da učite.

Taj prostor treba da bude dobro osvetljen i osmišljen tako da ti ne rasipa pažnju. Otkloni ogledalo, šarene i šljašteće predmete, telefon, sve što će tvoju pažnju, koja treba da bude fokusirana na učenje, omesti.

Kompjuter takodje, i ako ti može pomoći da dodješ do velikog broja informacija, može te i dekoncentrisati jer njime imaš pristup različitim sadržajima, edukativnog i needukativnog tipa.

 

 

 

 

Da li slušate muziku dok učite? Istraživanja su pokazala da muzika može veoma povoljno uticati na koncentraciju i memoriju. Ali ne bilo koja muzika već isključivo klasična muzika poznatog kompozitora Mozarta.

Mozart

Vidi više na: http://studentskivodic.com/saveti-i-iskustva/edukuj-me/koncentracija-pri-ucenju/#sthash.qz6EGF9q.dpuf

Aktivno učenje

Da bi se nešto naučilo treba ga ponoviti više puta. Ranije se u psihologiji mislilo da je ponavljanje jedini uslov uspešnog učenja, tj. da je dovoljno gradivo ponoviti određen broj puta i ono će biti uspešno naučeno. Međutim, mnogobrojna ispitivanja procesa učenja pokazala su da je ponavljanje neophodan, ali ne i jedini ili dovoljan uslov uspešnog učenja.
Učenje nije uvek isto i prema tome ne daje uvek iste rezultate. Učenik, a naročito student, može da uči PASIVNO i AKTIVNO. Rezultati koji se postižu pomoću ove dve vrste učenja veoma se razlikuju. Učenik može da čita gradivo sa razumevanjem smisla, pa čak i da se preslišava, ali da to učenje bude uglavnom PASIVNO, nepovezano sa ostalim učenikovim znanjem. Ovakvo učenje daće znatno slabije rezultate od učenja pomoću AKTIVNOG čitanja u kome učenik aktivno razmišlja o onome što čita, povezuje ga sa onim što je ranije čitao, sa poznatim mu teorijama, kao i sa poznatim stvarima u svakodnevnom životu. Ovako učenje biće daleko uspešnije. Ovi zahtevi naročito važe za starije učenike i za studente koji zaista treba da studiraju, a ne samo pasivno da uče predmete koje imaju na fakultetu.
Pre svega, ne preporučuje se da se udžbenik samo čita i eventualno da se učenik uz to preslišava. Studiranju jednog predmeta treba prići na drugi način. Opšti raspored aktivnosti u toku studiranja jednog predmeta jeste:

1. Prethodni pregled gradiva;
2. Postavljanje pitanja;
3. Čitanje gradiva;
4. Preslišavanje;
5. Završni pregled gradiva.

Globalno i partitivno učenje

Drugi problem koji se postavlja u vezi sa racionalnim metodama učenja jeste da li je bolje učiti gradivo u celini ili deo po deo, ili je najbolje kombinovati ove dve metode. Metoda celine drugačije se naziva GLOBALNA METODA, a metoda učenja delova – PARTITIVNA METODA.
Ispitivanja u ovoj oblasti ne pokazuju da je bilo koja od ovih metoda uvek i apsolutno bolja od druge. KOJA će od ovih metoda biti pogodnija u pojedinom slučaju zavisi od više faktora. Glavni od tih faktora jesu:

• Smisao koji prožima gradivo;
• Veličina i težina gradiva;
• Uzrast;
• Sposobnosti;
• Radne navike učenika.

Za učenje motornih radnji mnogo je pogodnija PARTITIVNA metoda. Isti je slučaj i kod učenja verbalnog gradiva koje ne čini smisaonu celinu. Za učenje gradiva prožetog smislom, međutim, mnogo je bolja GLOBALNA metoda. U takvom gradivu smisao se lakše uviđa kad se ono uči u celini nego kad se uči deo po deo. Pojedinosti se organizuju na osnovu toga kako je shvaćen smisao, tako da pravilno shvaćen smisao omogućuje zadržavanje većeg broja tačnih pojedinosti.
Metoda učenja CELINE ističe se kao dobra metoda i u učenju priča ili pesama.
Veličina i težina gradiva takođe su faktori koji utiču na to koja je metoda učenja efikasnija. Lako gradivo koje nije previše dugačko bolje je učiti metodom celine. Ako je, međutim, gradivo suviše dugačko ili veoma teško, bolje je podeliti ga na delove pa učiti deo po deo. Ova dva faktora vezana su i sa uzrastom i sposobnostima učenika. Manjoj deci teže je da shvate celinu ukoliko je ona veća. Eksperimentalna istraživanja pokazala su da metoda celine daje bolje rezultate kod bistrijih, nego kod prosečnih i ispodprosečnih učenika, zato što bistrija deca lakše shvataju smisao gradiva.
Partitivna metoda ima još jednu pozitivnu stranu: ona brže i lakše dovodi do uspeha. Zato je ona pogodna za decu mlađeg uzrasta i za decu koja su nesigurna u sebe, koja pate od osećanja niže vrednosti.
Kad upotrebljava partitivnu metodu učenik treba da pazi na kakve će delove podeliti gradivo. Svaki deo treba za njega da čini smisaonu celinu, makar se ono u potpunosti ne poklapa sa poglavljem u knjizi.
KOMBINOVANA METODA – Često, naročito kad je gradivo dugačko i teško, smatra se da je za učenje najefikasnija kombinovana metoda. Obično se preporučuje da učenik treba da čita gradivo u celini sve dok u potpunosti ne razume njegov smisao. Nekad je za to dovoljno da učenik samo jednom pročita gradivo, a nekad je potrebno da ga čita više puta. Posle toga učenik može gradivo da podeli na veći broj delova, tako da svaki deo čini smisaonu celinu za sebe. Teže delove učenik u tom slučaju može da ponavlja više puta nego lakše delove.

Blumova taksonomija

Gledajući statistiku na ovom sajtu, šta ljudi najčešće traže na googlu, najviše se pojavljuje reč Blumova taksonomija. Ja sam nešto o tome pisao u nekim tekstovima ali sad ću pokušati da prenesem svoje viđenje tog pojma i kako ga možemo iskoristiti.

1956. godine Bendžamin Blum, američki školski psiholog, je sa svojim kolegama razvio klasifikaciju nivoa učenja. On je primetio da 95% pitanja na testovima zahteva od učenika da misle samo na najnižem nivou… ponavljanje informacija.  Postoje tri domena obrazovanja, odnosno načina usvajanja određenog sadržaja.

  • Kognitivni domen – usvajanje znanja,
  • Afektivni domen – stavovi, vrednosti i interesovanja,
  • Psihomotorni domen – veštine

Svaki od ovih domena ima svoje nivou usvajanja informacija. Mi ćemo se zadržati na kognitivnom domenu, na nivou znanja, jer s e sa time najčešće srećemo u školi. Blum je identifikovao šest različitih nivoa učenja unutar kognitivnog domena, od najjednostavnijeg (ponavljanja činjenica) preko složenijih mantalnih nivoa do najvišeg (evaluacije).

Pročitajte više na: http://www.skolskidnevnik.net/2009/03/blumova-taksonomija/